Ne znam kako ste mi vi, al sigurnom ste berićetno, jer fala Bogi malo nam je i kiše poslo. Kazo sam ja vama, ne treba nama puno, a znaje to i naši drmatori, pa su nam se sad počeli umiljavat, a to bi nas moglo koštat. Dok se svit veseli po kirbaja i svatova moj kamerad Stipa muku muči. Pitam ga neblakamu Stipa, šta je sad, ko te nasekiro ? E moj Iva, ne znam kako dalje, ne znam šta ću sa svojim kućnim budžetom, stalno je truljav. Imam doma ratno stanje, a znaš kako je kad žena nema što joj treba. Znam Stipa, ako nema kod kuće to nek nađe u selu. De Iva ne sraćkaj, nije no šta ti misliš. To su kojekake pomade, veli, oću da budem lipa. Stalno piva “Vidla sam šta gospoje rade, pa oću i ja da imam pomade”. Dabogda ju vrag odnio, ona bi pomade, a ja ni za duvan nemam. Nisam ja njemu virovo, dok to zlo ni i mene zadesilo. Mislio sam da prićeruje, al kad sam ositio na svojoj koži, oma me u trbuvu zaokružilo. Moro sam nazvat veterinara da vidim šta će kazat za trbušne smetnje. Kazo je da za vakog konja koštom sam ja nema lika. Kruva ti masnog, zbiljam ni lako. Mešćim se žene ugledala na ve javne osobe. Ne smim više o ženama, mogo bi nagraisat, zato bolje da začepim da ne dobijem kakom ciglom po glavuši, a da ne divanim šta me čeka kad snaša vo pročita. Znam samo da mi muški ne možemo brez žena, a i one brez nas, zato nek ostanu lipe i rumene, i neka nas puno ne sekiraje. Popravit ćemo se mi, barem u zadnji kraj. E sad mi ćemo se već nekako popravit, al ko će popravit našu ekonomiju. Kako napredovat kad svi iđemo u Bosnu kupovat, kodak u voj državi nema papira za guicu, pa ondak kojekakog safuna, a kad bolje razmislim drugo ništa i ne kupujemo, jer nemamo para. Dragi moji ođe ja za svaki slučaj digod kaku kokoš upleskat da bude i malo supe. Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!