Faljen Isus i Marija, jel kod kuće đed Ilija, jeste, eno jede gra i pomalo prducka. Sve vas pozdravljam i nadam se da ste svi na broju i da niko nije zalivadio, ako je, neka nam javi kako je gore, jer vude dole je da te Bog sačuva. Ja ću i gore okasnit, ja uvik kasnim. Tako sam i materu zafrknio kad me trebala rodit, i na vaj svit zakasnio. Kako me dado ni mogo napravit u drugo vrime, moždak bi bilo bolje, a vako, šuti i trpi ko i ostali u Lipoj našoj. Na početku sam spomenio gra, nema bolje rane, pogotovo na vakim cinama kake su u Rvackoj. Dok je nama gra nema gladi, a neblakami najbolji je peti dan. Puno nas se i otranilo na gravu, šta nam fali. Lipi smo, veseli, rumeni u licu, malo je škodljiv za gujicu, al nema veze, samo i njega je sve više iz Kine, pa doklem više? Slovkam kako će naši seljaci pojt u Zagrebu, mešćim će namo, kako se kaže, a neblakati što sam tupav, Roka, šta ćeradit? Neznam , a jesam našo kog ću pitat, on još tupaviji od mene. Sitio sam se, iće protestirat. Duša me zaboli kad vidim kako istresaje mliko, a ja mlika željan. Šarulja mi prisušila, ni litre ne mogu nadojit. Kaže mi kamerad Roka, Iva biku podoji. Eto kako me vuče za jezik, a kad mu štagod odlajem ondak se ljuti. Kaže njegova bolja pola, Iva, pusti ga, znaš da se on uvik volio falit, nek ti kaže kako je jarca podojio. Neko nješta podoji, a naši drmatori doje nas. Lako je njima kad mi caltujemo, ni briga ih nije, marne pa se smije. Sad bi moja bolja pola kazala Iva ostavi se drmatora. Ja se opet nji dotako, al ni to dobro, uvik mi prisjedne, a opet mi vrag neda mira. Ne mož se ti s rogatima bost. Dada ti je rogat, kaže jedan drmator. Nek mu bude, uvik su oni u pravu. Tako je uvik bilo, tako će i bit. Samo da me ne vide dok pišem, jer mogo bi završit u bolnici na krpanju, il nedaj bože u bazenu na patologiji. Srećom pa sam tvrdoglav pa mi ne može puno naškodit, njekad ni loše imat tvrdu bundevu. No što imaš u glavi, nesmiš kazat, jer oma dobiješ po njoj. Svitu moj vi dana opet drmatori jadikuju, krste se, a sve rad Europe. Kažu opet i stišću, a kad nji stišću, mi ćemo najviše stenjat, u njiovo i svoje ime. Vole nas ko Bajro mater, a Bajro mater tio upleskat.Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!