Faljen Bog lipe moje snaše i snašice, pozdravljam i udovice, faljen Bog ciloj Rvackoj, pozdravljam i muškinje da se nebi jedili. Neznam kako ste mi svitu moj, ja baš i nisam kako Bogo zapovida. Ni to zbog recesije, već rad moje glavuše. Stalno spominju turecesiju, a ja to ne znam privest po šokački. Njeki kažu da je to kriza. Ma kaka kriza kažem ja? Zato se ne vridi sekirat. Zar ne vidite kako se naši političari sekiraje, od sekirancije nabacili su po dvajst kila. E da mi je vidit taj jelovnik u Remetincu, čime nji rane namo da su se svi zaokružili po trbuvu. Mene jedino sekira na moja nevolja, ućerala mi stra u kosti, a take su žene prema nama domoljubima, po šokački papučarima. Ne treba se okretat unazad, već gleditšta će bit sutra, a ja kažem da će sigurnom bit bolje. Jedino se mi moramo prominit, vu svoju glavušu razbistrit i kazat, ta neblakamu, nevalja nješta, kad neznam ko mi je komšija, kad sam zadnji put vidio familiju, jedino se srećemo kad se ko ženi il nedaj bože kad ko ocapikne. Po tom ispada da smo ko političari, jer i oni se nas site samo kad su izbori. Kad to prominimo bit će nam svima bolje, veselije i berićetnije, zato njekad poslušajte tumastog Ivu. Imal šta lipše nako se malo prokerit sa komšijom, posebno sa komšinicom, kad pocikne iju ju, meni oma srce zaigra, oma sam deset godina mlađi. Pa se lipo okupimo na divanu, pa nješta malo poitkamo slavonski spe cijaliteta. Kod nas vridi parola „Dobro došli mili gosti, u Slavoniji se nikad ne posti. Moramo vodit računa o najbližima, a posebno o bolesnima i siromašnima. Zato nevalja u ničem prićerivat, već sve umjereno, ako ne znate, pitajte mene pa ću vas ja sjetovat. Kaže mi jedna snaša: Iva, budeš nas ti sjetovo otić ćemo k vragu, znaje one kazat, e taj jezik, uvik nas košta. Valdak tako mora bit, uvik je jezik kriv za puno stvari, zato je moj kratak. Sad bi njeki kazali: auu što Iva zna slagat. Taj jezik je zlo, ajd u njekim stvarima i nije. Znaju snaše na šta ja mislim. Zlo je kad jezik služi za svađu. Ajd dobro njekad se moramo malo i posvađat, kako bi bilo da snaše ne počmu njekad kokodakat, eto da ne izumru običaji i tradicija. Al lipi moji, njekad treba pokazat i ponos, a ne samo se naduplit, pogotovom drmatorima.Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!