Kažu nema gladnih? Kad spominjem glad, zvo sam bolnice, one su najviše bolesne, da vidim imal šta novo oko kolesterola, jel se kogod priždero, proliv dobio, jel koga kapljica ošinila, da vidim kako stojimo sa tradicijskim boleštinama, jer drmatori divane da nismo gladni, već jedemo nezdravu ranu. Kako sam dobio informacije da je sve pod kontrolom možemo nastavit po starom. Vidi, kruvati masnog, opet mi krivi, jedemo nezdravo, bitno da oni jedu zdravo. Divanim sa jednim od nji, pita me kako je? Nikako, odgovaram mu. Veli da se ne sekiram. Lako njemu, u okolu ima svinje jokšir, četr pet krmača, bravaca kolkom oš, a ja jednog mačka i bolju polu od koje ne mož ni groznicu dobit, a kamoli kunu. Taki drmatori mi dignu tlak. Kažu Iva bit će u idućoj godini više para, tako da ćemo imat za rigenšpil, lizaljke, lumbalone i za koje pivo. Eto nadat se dobrom. Lipo od nji što se nadaju, a samo pritežu. Ja bi mogo iskočit iz kože, iđe Božić i Nova godina, trebo bi kupit nove špenzle, rajtozne, rubinu, pršnjak, fusekle, opanke, a kolko imam para neznam dal bi mogo kupit trofrtaljke. Moždak mi kupe iz socijalne skrbi. Mogo bi urlikat, a isto mi dođe, urliko il ne urliko. Kaže bolja pola da će mi ona nješta kupit, a kolko ima para mogo bi odat brez gaća. Ona mi svako jutro na trpezu mjesto sajtluka sa rakijom stavi deset zapovidi božji i veli čitaj vraže nedovareni, uvik si nalokan i drslav. Tako mi očita litaniju na uranak da mi prisjedne cili dan. Tako i ni iz trgovački lanaca misle da mi nismo dovareni, da nam fali koja daska jer nam mogu prodavat svašta. Zno je stari svit boljem živit nego mi, njekad su se đeca pravila navrat, nanos, danas i to treba planirat, ako dođe do rebalansa moraš zvat komšiju. To je bio život, a danas je glavna divana kolka ti je rata struje, koje kog tužio, ko ima više para, kako je došo do para, pa mu ondak spominju mamu i dadu i sve po spisku. Nekate zaboravit stavit čižmu u penđer, moždak štagod dobijete. Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!