Razmišljajuć vi dana o ćem ću vam pisat, ostanem brez riči i teksta. Zanimio sam nakon svega što se izdešavalo vi dana, kodak je crni vrag ušo u nas? Mogu vam kazat i da jest, puno sam vam divanio šta nas čeka, ako se ne priopravimo. Došlo je vrime kad je ko dobar dan uzet mašingeveru i krenit ubijat po selu. Iljadu puta sam kazo da će nas vaj gospodski život dojt glave, je da ja baš nemam nješta puno u glavi, al izgleda da sam bio u pravu. Osim toga politika nam je ušla u sve pore života, danas brez politike ne mož ni sa ženom radit njeke stvari u šlafcimeru. Samo njeki interes. Posebno zabrinjava što su nam đeca ko pogubita, a ni ni čudo, jer pored sveg nog što im se servira na nom vražem internetu i u životu ni nikako dobro. Bardam ja vrimena kad s jutra dado izdivani svoje zapovidi, a ja pozorno slušam i mumljam u sebi. Ma i njekad se đeci popuštalo, iako smo imali stroži režim u kući i van nje, nije se đecu pazilo i mazilo ko danas, a danas stručnjaci znaje kazat kako su naši očevi, matere, didakovi i bake bili okrutni, posebno na selu, e ja se nebi složio s tim. Je da sam zno njekad dobit bubotaka a da ne znam zašto, al dado je usadio u mene njeke vridnosti koje se moraje poštivati, a to je poštovanje i radinost, kako pomoć drugima i otranio me ko poštena čojeka. Osim dade na mom intelektualnom napredovanju su radili i moji nastavnici, ni im baš njeki rezultat, al dobro. Di si njekad mogo projt pored starijeg a da ne pozdraviš sa “Faljen Isus i Marija”. Ma nije to tolkom bilo da bi pozdravio, već da znaš kog moraš poštivat. Ma i prije su se đeca znala pokrkat, neblakati, kad me kamerad Mata jednom ošinio čulom priko glavuše, sve sam zvizde izbrojo, i dan danas imam čvorugu, a sad znate zašto sam malo uvrnit. Nisam mu zamirio, jer po sata nakon tog incidenta već smo ganjali loptu po meraji. Danas dite dođe kući, požali se da mu je njeko zašljaćio čvoku, a dado oma vadi arsenal naoružanja i iđe ko branit svoje dite. Probudimo se svitu, još ni kasno.

Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!