Vi dana lipi moji krenila naša žetva sve u šesnaest. Gledim u njivu, pa u nebo, pa slušam šta divane ni što prognoziraju vrime i kontam, valja požet dok se ima šta, jer mogo bi to obavit sveti Petar. Nebi bilo dobro, jer već puno toga nas je zadesilo. Kako li su samo naši stari odrađivali taj poso u na neka druga vremena. Danas kombajn obiđe dva put njivu i to je to, a njekad? Bilo je teško, patilo se, a i prinosi nisu baš bili njeki, al opet se radovalo žetvi. Danas samo ćuješ divanu kako se ne isplati ništa radit. Kako se njekad isplatilo, a moždak i ni, al sramota je bila u selu imat neobraditu njivu. Doduše, danas nema sramote nizašta, pa ćem se ondak čudim? Košto sam kazo, velik je to poso bio, ma ko je mario za umor, za grlo puno prašine, ispiralo se. Dođeš s njive, umoran, rđav, al opet se pisma šorom prolamala, svit je i s no malo bio zadovoljan i zafaljivo Bogi. Tako danima, dizanje u tri ujtru, pa pripremaj i pleti uzice, preži konje, natovari mobu i kreni u njivu dok zvizdan ni ugrijo.

Još jednom ću ponovit, sve se radilo s veseljem, pomagalo se jedno drugom, a danas, danas vridi na, crkla meni krava, dobogda komšiji dvi. Di to može valjat, a danas je svitu moj baš tako, u svakom pogledu. Danas je malo ni koji znaju šta je moba, a di da bi se i odazvali pomoć njekom nješta. Dušu bi grišio, ima toga još, al zbiljam ritkost. Danas ne mož mobu skupit da se štagod pojede, a di kaki poso napravit. Tovarili su se vozovi, slagale kamare, je da je i ondak bilo brundanja, al kad se sidne za trpezu, a na trpezi paprikaš od gusaka, smijalo se, zadirkivalo, pripovidale kojekake zgode i nezgode, kolkom je ko vozova iskipo, al ni bilo ljutnje. Kad se ko dite sitim erlavi lenija, pa se zamislim i kažem sam sebi, danas smo svi postali erlavi, rasipamo kodak imamo na pretek, a njekad se o svakom zrnu računa vodilo. Zato se i cinilo i no malo što se imalo, zato lipi moji, mislim da je vrime da krenemo cinit sebe i svoje, jer mogli bi ostat erlavi dok smo živi, pa i kru uvozimo.

Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!