Gledim vi dana nu veliku škatulju i po dnevnika o turizmu na moru, neka i treba, imamo najlipše more na svitu. Baš vi dana u našoj Slavoniji manifestacija do manifestacije i to ve naše tradicijske baštine i običaja. Eto kast ćemo, u Bošnjacima se održava “Raspjevana Cvelferija i Elferija”, u Babinoj Gredi “Nema sela nad Babine Grede”. Obilje je to pjesme, dobre domaće rane i domaći proizvoda, lipi Šokica i Šokaca, umjetnosti i konja gizdavi, zapivat će se bećarac, a mi se kerimo i bećarimo. Mladost se obukla u ruvo staro, ma milina za vidit. Al na noj velikoj škatulji ni riči o tome. Sad se ja pitam dal mi smrdimo, il moždak i ne znaju di je Babina Greda, di su Bošnjaci i druga naša sela? Izgleda da im nismo zanimljivi, ondak nek ne divane o kontinentalnom turizmu, kako oni kažu. Mi ćemo živit svoje običaje, pa bilo njima pravo il ne bilo. Moro sam se svitu dotaknit ve tematike, jer ja bi na gujicu prolaju, a da neću na labrte. Kaže mi moja bolja pola, boljem ti je Iva šuti. Moždak ima i pravo? Ugostitelji i turistički djelatnici spominju spajanje plave i zelene Rvacke. Sve ostade na pustim ričima. Nas ne mogu ni autobusnom linijom spojit s morem, a di šta drugo. Neka nji, za koju godinu, kako mi kaže općinski drmator Babine Grede bać Josa, imat ćemo i mi svoje toplice i svaka čast, tako se bori za svoje selo. Kazo mi je da ću se ja prvi okupat, ako naučim plivat dotlem. Sad on meni, ako naučim plivat, a on naučio u Berave, kad je voda do koljena i to sa šlaufom od fapa. Bilo kako bilo, svanit će i nama jednog dana. Srećom pa su Šokci vridan svit, čestit, inatljiv i da vole svoje njive, šume i sve što diči našu lipoticu. Nikad Šokac nije bio niči rob, sluga, a to što volimo tamburu, kulin, rakiju konje lipicance i lipu snašu njekom ne štima. Jedino ćemo robovat našoj Slavoniji. Sad samo Bogo da nam da lipi dana da možemo kombajne ućerat u njivu, da ovršimo sveto zrno koje nam život znači. Kad pordimo ondak ćemo se kerit i bećarit, doduše, mi to radimo i kad smo u poslu. Zato lipi moji, volimo svoju svoje, poštivajmo tuđe, a ja odo oprat suđe!

Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!