Doa vam vo pišem nasekiro sam se ko vrag. Vi dana smo proslavili veliki Rvacki blagdan, Dan pobjede, Dan domovinske zahvalnosti, Dan Rvacki branitelja i obljetnicu naše Oluje. Pitate se zašto sam se nasekiro? Pa kako neću, kad su se komšije opet poasile, kodak su zaboravili štaj bilo od devedeset prve do deveset pete. Ko izgubi taj se i jedi. Posebno pozdravljam naše Rvacke branitelje, jer brez nji ne bi bilo ni Lipe naše. Za sve što su napravili, od srca im velika fala! Vi dana vrime je tako da ćemo prokuvat, pogotovom vo malo mozga što ima u voj mojoj tintari, ako ga i ima. Naši drmatori imaje pune ruke posla. Treba stajat napolju kad Bogo svoj fenjer ufitilji. Grije odozgo, a bogme i odozdo, ta grije sa svi strana, možete mislit kako im je i to za plaču od samo dvajst iljada kuna. Sad se malo kuvaju, samo da ih previše ne zvekne u glavušu. Bučkaju ko i ja kad popijem litrenku kake brlje. Kad se nađe njeko nedovaren koji ne misli nako kako oni misle, bogemi bude i fofuriti po labrta. Zato ja šutim, drmatore poštivam i cinim njiov poso, možete mislit kako je njima pod ajncugom, sigurnom ima iljadu stupnjeva. E zato je Iva dobar sa njima, malo im mašem ispod glavuše da im olakšam muke. Nego ostavimo mi naše vridne drmatore nek oni rade svoj poso, mene vakog tumastog više brine kad će sve otić o opsajd? Njeko će pitat zašto, pa zato što nas jedino može spasit smak svita. Kolkom vidimo gori na sve strane, došo Bogo po svoje, a ni ni čudo kad se igramo Boge. Kad bi njeko tio slušat Ivu, bilo bi drugačije. Ni kokoši u avliji me ne slušaje. Ponado sam se kakom ministarskom mistu, al brusa baća, čorak, ko i uvik kod mene, barem tako kaže moja bolja pola, a ona divani ko i drmatori. Njekako bi mi paso resor nerada, mislim da sam tu najstručniji. Pridlažem da svinje tovimo do pesto kila žive vage, au, što će to bit šunke. Sigurnom se sad pitate jel Ivu opet nješta ošinilo u glavušu, e vaj put ni, mogu i ja malo mislit na svoju gujicu. Ako se neš sam pobrinit za sebe, prdnio si u fenjer. Koštom sam kazo, drmatori samo sad vode kobajage brigu o nama, a potljam, mož mislit. Ošinilo me vo sunce, ođo ja u ladovinu, tako drmatori rade. Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!