Kako ponediljak brzo dojde, tijo sam kazat kako nedilja dana proleti. U vrime korone kodak je sve stalo, jedino vrime leti. Eto od danas su mjere malo popušćale. Tek sad ne znam šta smim, šta nesmim. Došli smo dotle da smo postali ko šahovske figure. Slažu nas mic po mic. Kaže mi bolja pola da ona zna koja sam ja figura, reko koja, pa valdak znaš - konj. Bez obzira kolko se mi jedili i kolko nam je dojadilo, da ne kažem šta drugo, moramo pazit. Mene njeki dan zvali iz stožera da budem pokusni kunić za ispitivanje djelovanja rakije na koronavirus. Nek i ja dobijem lipu ponudu. To je znak da stožer čita naš zajtung, jer puno sam piso o likovitim svojstvima naše rakijice. Moram ih pitat jel smije samnom pojt i kamerad Mata, ne mogu sam pit. Još nisu odgovorili. Prije nego krenem moram zamolit našeg bivšeg župnika Ivana Varošćića da moli da to uspije. On je u penziji i ima vremena. Naknadno ću opisat kako je prošlo testiranje. Drago mi je da smo testirali i mnoge proizvode našeg sela. Izgleda da nam je došlo iz gujice u glavu. Samo da tako i ostane, a ne kad projde kriza da opet navalimo kupovat meso iz Argentine, kompir iz Tunguzije, mliko s Marsa i šta ti ja znam odakle. To nam ne treba dok je naše ravnice bogate pašnjacima i šumama, bogate vodom Save, Drave i Dunava. Tu spadaju i naše bare u kojima lovimo crvenperke i babuške. Zato, lipi moji, nemojmo zatrt svoje rad tuđeg, jer još jednom ponavljam ko tica na grani, nema boljeg od rvackog. Vrnimo se još malo popušćanju mjera od strane našeg stožera. Dobro je da možemo opet u crkvu, jer i svečenici će sad morat napravit listu čekanja za ispovidi. Kolkom smo grišili, neblakami, dugo će potrajat. Al nema veze, nisu to njeki veliki griji. Čak i ni u krevetu su upitni, jer cilo vrime stožer svjetuje razmak od dva metra. Za devet miseci ćemo vidit ko se nije pridržavo ti propisani mjera. Sad se malo opušćajte, al pamet u glavu!

Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!