Faljen Bog lipi moji, eto, staru ćemo godinu otpratit, a u Novu dočekat, jedni druge dobrano iscmokat, nastiskat se ručendi, natapšat ramena i jedni drugim, iskreno poželiti, aha, mož mislit: Sve najbolje. A kako će nam bit, to ne zna ni selska baba vanga. Kako bude, nek bude, od bogine ruke se ne može pobić.Moji kameradi, Mata, Pera, Iva, Stipa, Roka i Tunjo skupit će se kod mene potljam Nove godine u čestitare. Prije nisu ni mogli dojt, taman i da su tili, jer su bili bolesni, Mata zagrlio wc šolju i piva “Ti si ljubav mog života”. Pogodili ste, na Božić su bili nažderani, onako erojski. A bili su doma! Ajd, sad to, ožderat se doma da ne moš odat, ni do zavoda dojt? Žene su gledile u TV škatulju i njaki program, a oni su praznili jednu po jednu litrenku graševine. Potljam njekoliko flaša, nako jedri u obrazima su skontali da se ne mogu dić. Zanimili su kodak im je njeko jezike odrezo. Ondak su se opružili priko otomana i stenjuć dočekali Božić. Kod mene su se počeli sprdat jedno drugom, kaki je ko bio. Kad sam moje kamerade sve lipo saslušo, pitam ih šta će sad popit. Joj, majko mila, kad sam ja to reko, oni se povatali za glave, izbečili oči, Stipa sav problidio, a Roka se počeo trest ko vibrator. Ne spominji mi piće, Iva, deru se uglas. I mliko nam je sad prejako! Pa, oćete li što jest, pitam ih ondak. A oni se pogrčili, Mata se uvatio za trbuh, Tunjo pošo stiskat đigeru, žuć i gušteraču, Ivu uvatila žgaravica, pa je sto podrigivat. Bože moj, pomislim. Pa čim da ih ugostim? Ondak se sjetim dadinog lika, ođem u špajz, donesem rasola i svima natočim. Pili su ko guščići, ko da će im neko otet rasol. E, sad, par dana se neće znat za moje kamerade, znam samo da neće ić na poso. Stipina Kata mi je javila telefunkenom da su se uneredili od rasola.Ostavimo mi moje kamerade nek svoju bolju boluju, a ja vama lipi moji želim da vam va Nova bude lipa i berićetna, puna zdravlja i veselja, a njekad se vako i nakrešite!Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!