Nadam se lipi moji da niste osidili od silni visti kako se u Rvacku vrnio glavni čoek Agrokora. Svi vode računa di će spavat, šta će itkat, briga me šta će i kako će, ne sekira se ni on za mene. Bombardiraje nas vistima ko je najzaslužniji što vaj lopovluk otkrio, a čini se da će još potrajat. Njeko će kazat šutnja je zlato, zato Iva bolje šuti, kad bi ja mogo šutit. Dođe mi da se naudaram rakijice kako bi manje vidio i čuo, jer vo što se dešava najboljem je bit gluv i ćorav. Spominju se cifre koje ni pročitat ne znam, tolko je nula da neznam ni koji su to brojevi. Moždak i boljem. Samo znam da nam je poskupila elektrika, rastu porezi i prirezi, a mene možete prirezat tamo di sam najtanji, jer ne znam kako to platit. Njekima je to oprošteno. Moram pitat ne koji su u reštu da me sjetuju, jedino tako mogu nadoć. Pokazalo se da oni to rade samo tako i brez stida. Kad bi ja bijo direktor ja bi propo oma, jer ne znam zamarijat, a u životu sve što sam zamarijo je glavica kupusa, kad nisam zbog nje završio na golom otoku. Zato vi koji marnu par milijardi idu u rešt s otelskim smještajem i ne moraje vrnit pare, moždak ogulit koju kilu krompira. To je demokracija na naš način. Zato mi sjerotinja imamo gamaricu demokraciju i sve što smijemo je skresat štagod, al ne smije niko čut jer opet ćeš nagrabusit zbog nanošenja duševni boli. Jednom riču bi kazo mi živimo ko dudeki, a žive samo njeki. Ondak se čudimo kad nas ošine ajnšpric. Štundiram i pitam se zašto je to sve tako? Rad naše proklete gujice. Onda me sjetuju da će mi lenija otić u klinac i da moram držat kuru, da je to dobro za zdravlje. Izgleda meni da vo zadnje svi mi držimo, mislim na pošteni svit. Zbiljam je sve krenilo naopako, mislim na nas koji živimo od naše zemljice crnice. Lipo posijali, ondak nas ošinijo mraz, pa vog lita žege, rodilo digod šta, kažu bit će odšteta. Lipo sam se nasmijo, odštetu su dobili ni koji nisu ni posijali. Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!