Bilo kako valjalo bi da snig malo zakrka, a sad i može, drva ima, ko se snašo, jer i tu su problemi, usred šume Slavonac teško dođe do drva, rakije ima, čvaraka i krvavice samo što ni. Po vrimenu bi se kazalo da će Uskrs, a ne svinjokolje i šta nam više treba, ajd eto još malo zdravlja. Obećo je i kamerad Mata da će narezat kobasice za imendan svoje Kate, veli mi jedna snaša iz Zagreba da je probala njegovu kobasicu. Kad sam ju pito kaka je, a kaka, božem prosti ko na kranjska, sva nješta mlitava. Mlitavo ko i sve u nas, valdak tako bit mora. Došlo vrime da snaše moraju i kobasicu plačat, a njekad je to bilo đaba.

Ma danas je sve kupovno, mešćim nam je i pamet kupovna. Iljadu puta sam vam kazo, domaće je domaće. Neću zaboravit kad je na vjeronavuku časna sestra pitala bać Josu iz Privlake zašto je bogo prvim ljudima zabranio jest jabuke, a Josa ko iz topa, zato što ni ekološki, jer su pošpricane. Nisam zno da je tako pametan. Kodak sam ga ja školovo, a ni ni čudo da je pametan kad je u školi pripisivo od mene. Tako je mene učitelj jednom pito, znaš li ti Iva kaka je to kuća koja je svima otvorena, siromahu i bogatašu, a kad iz nje izlazi nosi u sebi utjehu i okrepu. Kako nebi zno, kažem ja njemu, pa učitelju, to je birtija. Kad me zašarafio iza uveta, oma su mi se ukazale sve birtije od Županje do Nevjorka. Onda su bila taka vrimena, učo ti je mogo zveknit jednu iza ušesa, ma ne samo učo, kogod je stigo. Da su ondak bili zakoni ko danas, svi bi oni bili u reštu. Dok sam bio mali, stari svit je zno kazat da je rakija veliki neprijatelj, al župnik je jednom na misi kazo da valja ljubit i neprijatelja. Tu sam tradiciju održo, jer nevalja se odreć tradicije. Kažu da sam ko mali bio problematičan, kaže mi mama da je babica imala problema jer mi glavuša bila ko bošnjački oborak, jedino mi je žao što nemam klempava ušesa da mi kapa ne spada na oči. Ne sekira to mene svitu, boljem svašta i ne vidit.
Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!