Faljen Isus i Marija! Ima li išta lipše na svitu nego li je naša Slavonija, vude međ Dravom, Savom i Dunavom. Ravna i brežuljkasta plodna ravnica, bogata oranicama, pašnjacima i šumama. Došli smo dotlem da nam đeca napuštaju ognjišta i odlaze trbuvom za kruvom, pored volko kruva koje rađa ravnica. Ko je tu lud, pitam se? Jedino mogu sam sebe pitat, pored kruva i prove su njeki željni. Zaboli me herc kad pomislim na tako nješta. Naši „kardiolozi“ koji drmaje nama ne haju za ponosni, šokački herc. Uvik smo bili deveta rupa na svirali, izgleda da ćemo i ostat. Nesmiš više ni reć da ti je loše. Njeki dan sam mislio da smijem nješta lanit, ako nikom drugom, barem svojoj poli. Eto ja sam njoj kazo da je ona meni deveta rupa na svirali, i dobio brzo odgovor. Kazala mi je da sam ja njoj deveto sviralo na rupi. Čitam vi dana u Glasu Slavonije kako njeki investitori traže deset iljada ektara zemlje. Kad sam to čuo kad me nije šlog opičio. Zar pored naši vridni seljaka nama treba dojt neko drugi zemlju obrađivat? Zato molim sve koji tako razmišljaje da se ostave ćorava posla, jer Slavonci za zemljicu koju nose u srcu i pod noktom, život daju. Ne treba nam puno, al dosta nam je tutora, dosta nam je ni koji samo dođu i ođu. Gledim njeki dan njeku anketu u jednom našem gradu. Pitali su dal vole kulin. Od nji deset, devet je kazalo da voli, a mislim da je vaj deseti slago. Sad sam se sitio kako sam došo kod Štefa u goste, sili nješta poitkat, pita me Štef, Iva, jel se vi ne molite prije jela? A šta ćemo se molit kad naše žene i mame dobro kuvaju. Dobro znaje i one njekad malo zafrknit situaciju. Neću nikad zaboravit kad je Mata došo s njive, a Reza ga dočeka u nim sexi unterhozama, oma je zno da je ručak zagorio. Poznavajuć Matu, moždak je i Reza zagorila. Uvik se za našu Slvoniju divanilo da je raniteljica Rvata. Zato drmatori, manje uvozite rane, i ne dirajte u našu zemlju, jer najsretnija je kad ju Slavonac miluje. Sve vas pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!