Faljen Bog svitu moj lipi, eto sve vas pozdravljam, uh što mi je zor, nije mi nikako dobro, ako ste ko i ja, ondak znam kako ste. Niste sigurnom čili i berićetni, jednom ričju, nikako ste. Njeko će pitat, zašto nikako? Pa otpočelo je Šokačko sijelo u Županji. Naturlih, itkali smo kodak smo gladna đeca iz afrike, a taki smo mi, ni za dismo nismo. Eto, ja se osićam kodak je ajziban prišo priko mene, šta ajziban, kodak me u tintaru nješta strefilo sa marsa. Bit će bolje, sigurno vam kažem, a ja ću vam lipi moji probat u kratkim crtama izdivanit kako je bilo va prva dva dana sila, jer moram vas izvještavat, naš Glas Slavonije je medijski pokrovitelj ve lipe manifestacije. Bilo je svitu lipo, ma šta lipo, ni moglo bit lipše. Eto krenit ću od vremenski prilika i neprilika, prije sila je bilo rutavo, al se i vrime ispravilo. Kaže mi gradonačelnikova bolja pola da je to zato što je klečo na kukuruza i molio sve svece da ga malo pušća na silo. Tako mu i treba, šta se ne ugleda na mene vakog čestitog pa nebi moro klečat.

Onda su jahači pokladnim jahanjem najavili 50. Šokačko sijelo u Županji. To ste trebali vidit, sve lipši do lipšega, mislim na naše lipicance, a vi što su jašali, a o njima neću, utegniti i veseli, i stalno su mene zanovitali da i ja zajašim. Ja sam se držo zemlje, ako i ošinem, nisam visoko, a mal, mal pa ošinem. Valdak se staza izdigne. Naša slavonska rakija divani sto jezika, jedino ne razumije ženin, a i ja ga baš ne razumijem, zato mi bude neugodno, pocrvenim od stida po tabanima, a šta mogu kad sam stidljiv, taki sam. Samo da ne ostanem taki cili život.

Cure se pripremaje za Šokački cvit. Pita me moj kamerad Franjo Bukovac Iva kaš se ti sprimljat za cvit, zna on kazat, mešćim bi se on sprimljo, e mi ćemo se sprimljat kad budu birali bundeve, a take su nam i glavuše pa možda i pobjedimo.

Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!