Pečeno kestenje jedna je od omiljenih jesenskih poslastica, a osim što je ukusno, ima i vrlo malo masti i dosta vlakana, kalija i vitamina C. Zato može biti dobar izbor za srce, probavu i kontrolu kilograma, ali uz mjeru i ne za svakoga.

Nema kolesterola

Kesten se po sastavu razlikuje od većine orašastih plodova. Umjesto masti, najviše ima ugljikohidrata. Prema bazi podataka FoodData Central američkog Ministarstva poljoprivrede (USDA), 100 grama pečenih kestena ima 245 kalorija, 2,2 grama masti, 53 grama ugljikohidrata i 5,1 gram vlakana. Ista količina sadržaba i 590 miligrama kalija i 26 miligrama vitamina C. Porcija od deset kestena (84 grama) ima oko 206 kalorija.

Prema portalu WebMD, čiji je tekst stručno pregledala nutricionistica Kathleen Zelman, kalij i magnezij iz kestena, uz antioksidanse, pridonose smanjenju rizika od bolesti srca i moždanog udara. Kesteni su bogati galnom i elaginskom kiselinom. To su antioksidansi čija koncentracija pri kuhanju i pečenju raste. Kesteni nemaju kolesterola, a soli imaju zanemarivo malo.

Vlakna u kestenu pridonose redovitoj probavi i hrane korisne bakterije u crijevima. Kesten ne sadržava gluten, pa ga mogu jesti i osobe s celijakijom, navodi WebMD. Vlakna usporavaju upijanje škroba i ublažavaju nagle skokove šećera u krvi. Glikemijski indeks kestena je 54, što ga svrstava među namirnice s niskim glikemijskim indeksom. Ipak, kesten ima znatno više ugljikohidrata od drugih orašastih plodova. Nutricionisti portala Healthline zato upozoravaju da prevelike količine, ako se jedu često, mogu poništiti koristi.

Zbog vlakana kesten duže drži sitim. Zbog malo masti ima manje kalorija po gramu od većine orašastih plodova. To ga može učiniti dobrom užinom za one koji paze na kilograme, ali samo ako ukupno unose manje kalorija nego što troše.

Istraživanje na životinjama upućuje i na mogući učinak na masno tkivo. Znanstvenici sa Sveučilišta Trás-os-Montes i Alto Douro u Portugalu objavili su 2020. godine u časopisu Biomedicines preliminarnu studiju. U njoj su miševi 35 dana dobivali hranu s dodatkom kestenova brašna. Grupa s većom dozom imala je manje masnog tkiva u trbuhu, ali razlike u tjelesnoj težini nije bilo. Studija je rađena na samo 18 miševa, pa se rezultati ne mogu direktno primijeniti na ljude.

Nisu za svakog

Kesten je dobar izbor za one koji žele više vlakana u prehrani, za osobe s celijakijom i za one koji traže zasitnu užinu s malo masti. Osobe s dijabetesom mogu ga jesti, ali u manjim porcijama i uz računanje ugljikohidrata. Oprezni trebaju biti oni koji su alergični na lateks. Kesten je, uz avokado, bananu i kivi, među namirnicama koje se najčešće vežu uz takozvani lateks-voćni sindrom. Prema američkoj organizaciji Allergy & Asthma Network, 30 do 50 posto osoba alergičnih na lateks reagira i na neko voće ili povrće. Kesten je na njezinu popisu namirnica s visokim rizikom.

Sirovi kesteni sadrže tanine, zbog kojih mogu iritirati želudac i izazvati mučninu. WebMD navodi da u osoba s bolestima jetre ili težim problemima s bubrezima mogu naštetiti i jetri. Zato je bolje jesti ih pečene ili kuhane.

Divlji kesten se ne jede. Francuska agencija za sigurnost hrane ANSES upozorava da je otrovan i da izaziva bolove u trbuhu, mučninu, povraćanje i iritaciju grla. Prema analizi francuskih centara za trovanja od 2012. do 2018., zamjena divljeg kestena pitomim činila je 11 posto slučajeva u kojima je otrovna biljka zamijenjena jestivom. Pitomi kesten ima smeđu ljusku s gustim, dugim bodljama i dva-tri manja, spljoštena ploda. Divlji ima debelu zelenu ljusku s rijetkim, kratkim bodljama i obično jedan veći, okrugao plod.