Nadam se lipi moji da ste se dobro proveselili vi dana, jer eto prikosutra je Pepelnica. Nema mrsa do Uskrsa. O korizmi ćemo idući ponediljak. Ostat ćemo još malo kod poklada i sprimljanja u koje kaka stvorenja. Danas se lipi moji ritko ko sprema u bušare, puno ih se sprema da napusti lipu našu, il nedaj Bože da krene na naj svit. Vo vrime poklada bi trebalo bit vrime veselja prije nego li dođe korizma. Veselja nema brez naše rakije. Ne znam kako izgledaje kod vas bračni odnosi ili neodnosi u vrime poklada? Kod mene šugavo, a ni bolje ni kod mog kamerada Mate. Ni dobro kad njeko naiđe u nezgodno vrime. Njeki dan Mata apetnjak odo u gaća po sobi. Kaže mu njegova Reza, de se Mata obuci, mogo bi njeko naić. Kaže Mata neću, nek vide kako sam mršav, zato što ne kuvaš. Kazuje ona njemu, e pa onda skini i gače pa nek vide zašto ti ne kuvam! Znaje one kazat. Moramo se malo opušćat, moramo malo zaboravit na ve naše svakodnevne brige. Ja sam se uvik sprimljo u njeku životinju, kaže mi moja bolja pola da je to zato što imam rogove. Ima nas sa rogovima kolkom oš. Njekad se svit sprimljo i odo po kuća, bilo je divana, a na divanima i divojaka. Danas su nam kapije zaklenite, po tri čukova u avliji, sad ti dođi njekome na vratanca, a ti se malo opušćo. U bušare su išli veliki i mali, a i ondak je svit živio skromno, al i poštenije, sve što su imali, dilili su. Danas se pokrkaju i na groblju rad međe. Mašti se davalo na volju, bilo je važno bit zapažen, zanimljiv, a ostat ne pripoznat i niko se nije jedio. Danas moraš pazit štaš kazat, kaki ćeš bećarac zapivat, jer oma te tuže za duševne boli. Kažu danas je demokracija, mož šta oš. Brusa baća, upravo rad ni koji se ne maskiraju sve se prominilo. Neću diskutirat o ŠČ I o našoj Dori. Moždak ste očekivali da nješta kažem i na tu temu. Imamo mi Rvati pametniji problema i tema o kojima moramo divanit.