”Sve se puši, čvarci žuti, brazilci su na nas ljuti, sad ih jedno muči, valja odma poći kući”! Šta kazat, fala vam Vatreni za svu sreću vog svita, fala vam za svu radost koju ste nam priuštili. Još jednom smo dokazali kako sve možemo kad smo složni. E kad bi tako bil u svem, di bi nam bio kraj? Pokazali smo svitu da se s nama ni igrat. Sutra lipi moji igramo s Argentinom, e pa kad sam brazilcima lipo zapivo idem i njima: “Naše Vatrene domoljublje resi, e sad si ti na redu Mesi”! Ma i vo što smo postigli do sad je uspjeh, tako da nek igraju muški, pa šta Bogo da? Vi dana se njeki novinar pitaje, na kakoj su rani vi Rvati? Kako na kakoj, na domaćoj. Iva Olić i Manđo su u Katar prošvercali stotinjak kila kulina i slanine. Ne mož ti vako igrat i itkat koje kake trave. Igraje ko navijeni, a sve sa jednim ciljem, pristavit Rvacku u najboljem svitlu. E još kad bi im Dalić svako jutro do po štamplić rakije, doduše Livaković mešćim i uzme, kad ga vide ni što pucaje penal, oma ih ošamuti. Vidimo da se Kataru okupilo puno našeg svita u kockasti rubina. Bilo kako bilo, da je malo bliže bilo bi nas i više. Nadam se da ćemo naše Vatrene dočekat na ertodromu u Zagrebu i ako ne budu prvi. Nadam se da neće ondak bit pametovanja i pljuvanja, trebali smo vako il trebali smo nako. E taki će imat samnom posla. Moram vas malo i sjetovat. Dal vi lipi moji znate di se u Lipoj našoj zaigro prvi nogomet? Tamo negdi iljadu osamsto i osamdesete došli englezi u Županju, napravili tvornicu, doneli i loptu i zaigraše šokci nogomet. Znaju to englezi pa se boje da i oni ne dobiju po tamburi. Sad će njeko pitat, znaš li ti Iva igrat nogomet? Slabo svitu moj, dado mi napravio dvi live noge, tako da je bolje da ne igram. Jedino mogu zaigrat naše šokačko kolo, koje je vi dana popularnu u Kataru, a ne namo njeki ples, kako se no zove, aha, samba. “Sad Rvati kolo vode, budimo ponosni mili rode”! Zaboravimo vi dana na koje kake brige, zamudrake, jel kolkom vidimo krenilo je i nas Rvate, u svakom pogledu. Uživajmo lipi moji dok možemo, a iza Nove godine kakogod nam bude, jer vaj život reprize nema.

Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!