Eto nas lipi moji u Velikom tjednu. Jučer smo otračili Cvitnu nedilju i nosili svoju grančicu na blagoslov u crkvu. Koštom sam kazo prošli put blagoslovita grančica se čuva u kući, a moja bolja pola blagoslivala čulu, i čuva ju pod jastukom. Inače, blagoslovita grančica se zatakne za svetu sliku, penđer il ogledalo. Sad možete mislit zašto je moja bolja pola čulu stavila pod jastuk. U naši sela je običaj da su se kitile tarabe i bunari proljetnim cvićem, a osobito cicamacom, a tom prilikom se pivala pisma “Ja urani, Jelo”. Pivali su momci i divojke. Obilazili su selom, a bili bi i darivani: jajima, kobasicom, voćem, u no vrime ritko kad parama. Fala Bogu pa se vaj običaj u njeki naši sela održo do današnji dana. Samo danas se ne daje skorom ništa osim para. Šta je tu je. Nadam se da ste priredili šta ćete nosit na svetenje, jer brez svetenja nema ni Uskrsa, a istom tako treba i jajca ofarbat. Tijo sam nješta kazat, al vaj put ću prigrist, jer ne smije se grišit u Velikom tjednu. Nadam se da ste se i ispovidali. Na ispovidi bijo i moj kamerad Mata, pa župnik završio na infuziji. Ni ni čudo, ako je vaj zglomotan sve svoje grije ispripovido, čudi me da župnika ni ošinio i šlog. Veliki četvrtak je dan koji nas podsjeća na posljednju večeru na kojoj je Isus ostavio poruku “Ljubi bližnjeg svog.” Na Veliki četvrtak se ne dira u zemlju, iđe se u crkvu, vezala su se zvona u crkvi. E kako Gospodin ni mogo izdat zapovid i da bolje pole malo privežu i svoj jezik. Veliki petak je najžalosniji dan, dan muke Isusove. Običaj je da su momci čuvali “Isusov grob” i to u narodnoj nošnji. Čast je to! Posebno vas upozoravam da je na Veliki petak obavezan post. Kako vrime dolazi, mogli bi i više postit. Na Veliku subotu se završavaju zadnje pripreme oko Uskrsa. Sve mora bit posprimljano, izglancano i pod kontrolom. Zato muški latite se posla što prije. Kad bi samo dio ispoštivali što se od nas traži za Uskrs, di bi nam bijo kraj. Nekate zaboravit čestitat jedno drugom Uskrs!

Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!