Jesen nam je pokucala na vrata! Vidimo to po temperaturam, pogotovom ujtru, jer neblakami valja malo vatricu potkurit, zima, kodam će brzo i mraza bit. Njeko će kazat i vrime je. M stoji i to, al valjalo bi još malo topli dana da ne moramo hajcat. Drva skupa, kažu plina će bit, al moguća je i nestašica. Svitu moj, ja nebi bio ja da ne čujem svašta, a da bi čuo svašta moraš malo obić birtije, pa pijac, vašar i ostale destinacije. Baš na pijaci slušam snaše kako samo kukaje na nas muške. Uvik smo mi krivi za sve, a to ni nikako dobro. Al ajd, šta je tu je. Kad su bile od osamnajst godina, onda su divanile, mislim dok leže na leđo, samo da ne sazna mama, sa dvajst i dvi, samo da ne ostane trudna, a kad dođu u stariju dob ondak dok leže sekira ih neokrečit plafon. Uvik nješta, sa ženama nikako na zelenu granu. Da nebi njeko krivo svatio, nemam ja ništa protiv nji, samo moraš naučit durat, šutit i ondak neš imat problema. One su vam ko naši drmatori, samo divane i nestaju, Bogo im podario jezik pa eto. O ručku da i ne divanim, svaki drugi dan udaram po kupusu, a da kupus valja, zec bi imo sto kila. Kaže mi Mata apetnjak da je i njegova Reza ko kopriva, malo, malo pa ga nažari kanđijom priko leđa. Izgleda da smo mi muški u ljubavnom trokutu uvik tupi kut. Kažem ja Mati da mora više ljubit svoju bolju polu, kaže on meni, a kako ću kad joj iđem na živce. Znam ja ko će nas, mislim na svit, sad ljubit u idući nekoliko miseci, ljubit će nas naši drmatori, mislim na ne koji su se kandidirali za presjednika države. Samo me zanima oćel bit šta od te ljubavi, il ćemo i u tom ljubavnom trokutu bit tupi kut. Pita me njeki dan jedan drmator zašto Iva stalno kukaš? Divani on meni, jel imaš za fraklić komovice, reko imam, jel imaš gra za skuvat, reko imam, imaš kruva da udrobiš u gra, reko imam, e ondak ne kukaj, vidiš da imaš dobar standard. Sad znate zašto sam kazo da su naše bolje pole ko drmatori, one nas rane kupusom, a drmatori s graom. Bilo kako bilo, dobro slušajte šta nam divane, ja ću sve tefterit, da nebi sutra kazali, nismo mi to vama obećali. Mož mislit, izgleda da ćemo opet ispast naj tupi kut. A sad sepet u ruke i na trganje kukuruza.

Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!