Mnoge su knjige zabilježile bogastvo naše Šokadije, Baranje i Srijema, a sve šta je zabilježito kazuje nam da se vude živilo teško, al lipo i doneklem bogato. Pogledajte kako je u drugim zemljama kad se trače blagdani, zaruke, svatovi, krštenja... Uvik je trpeza bila puna svega, oš za poitkat, oš za popit. Nigdi nisam natnišo da je bilo samoposluga za sjerotinju. Nije ni trebalo, a to nam kazuje da naši stari nisu bili škrti, već su sve dilili sa nim koji nemaje. A danas? Danas ne dile ni cjepivo, a kamoli komad kruva. Vidimo vi dana šta znači “para vrti di burgija neće”. Ako imaš pare, imaš sve, pa i cjepivo. Tolkom o nama, a kobajage smo katolici. Bogi se molimo, al samo za svoju gujicu. Danas ako nemaš, mož prdnit u fenjer. To nam govori da smo se prominili i ošli u auzvinkl. Ništa nam nije sveto, kad vidimo sirotinju, glavu okrenemo, ko ja kad vidim da bolja pola nješta radi, nebil kazala da joj pomognem. Kad me zašljači oma mi se glava centrira. Moždak je to i dobro. Danas se prave moderna jela, a to je znak da izmišljamo i da nad kruvom tražimo pogače. Dok se itkalo cicvare na mliku, sosine cicvare, prova, a ista ta prova pravila se na iljadu načina, svi su bili siti i sretni. A s očim smo danas sretni? Sretni smo ako imamo više i bolje od komšije, eto da selo divani kako je njeko gazda. Zato je meni bolja pola kazala da ja neću nikad bit gazda, jer kod nas domoljuba, papučara se zna ko je gazda. Jedino mogu pivat: “Poslušajte oženjeni ljudi, žena mi je počela da sudi, da donesem vode i nacipam drva, to je moja obaveza prva”! Jestel vidli šta je čestit čojek, ugledajte se barem njekad na mene, pa makar i papučari bili. Kad nješta snaši smuljaš snosiš posljedice. Bilo bi lipo da posljedice snose i drmatori kad nješta zabrljaje, al jok, oni ne daje kazat da su zabrljali, a iz aviona se vidi kad muljaje. Poslat ću im svoju snašu da uvede reda, neće im past na pamet da muljaje. Ajd dobro, njekad i ja smuljam, nisam svetinja. Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!