Dragi moji, eto nas u korizmi, e sad valja malo laloke obisit o klin da bude mira. Mi ćemo šutjet, a drmatori to ne mogu, pogotovom kad dolaze izbori, a znamo da nas u petom misecu čekaju lokalni izbori. Ne mogu šutjet ni ni iz stožera, a valjalo bi da malo i oni odmore. Zdrmala nas korona, potresi, a što može jezik zdrmat, to ne može tako niko. Zato kažem da valja da bude malo primirje. Čim sam čuo crkveno zvono na pokladni utorak koje je najavilo početak korizme, oma sam suzicu pustio od muke. Moro sam nješta poitkat iz pušnice da bi zaustavio suze. Jer sa sridom je došla pepelnica i post, a ja se ko krštenjak toga i držim.

Moramo nješta kazat o korizmi, a divaneć sa starijim ljudima o korizmi čuo sam svašta. Kažu oni da se za do prid drugi svjetski rat strogo postilo, samo što se pod ričju "post" smatro samo nemrs, tako da su se znali naudarat šaranaca, babuški, crvenperki i karasa, znamo mi za svoju gujicu. Poitkaš dvi, tri kile take ribe i kažeš, eto ja postim. Malo sutra svitu moj, tako bi ja postio svaki drugi dan. Jela su se jela brez masti, muški će kadgod i primrsit, a ženskinje nikad. Što su čestite, koštom sam isam. Divanim s jednim drmatorom i spomenem mu babušku, a on će ti: Iva, jel to njeka vrsta prasetine? Tijo sam mu kazat, je dada tvoj, al eto u zadnji čas sam stisnio labrte da ne lanem. Moram ja pojt i zavirit u sabornicu, u njiov špajz, da vidim šta oni itkaje, a kažu da itkaju zdravo i samo Rvacko. Namo bi ja otvorio kujnu za sav svit pa da i mi probamo ti njiovi delikatesa. Oni naše često probaje kad im donesemo sami, ma skuvo bi ja njima čoravog paprikaša, moždak bi bili mirniji i drukčije diskutirali. Njekad se jelo puno žitnog brašna, pravila se prova od kukuruznog brašna, ajd danas daj njekom provu, pogotovom drmatorima, oma bi itna imala posla, zato boljem mir u kući.Tako je vrime, a šta se može, ima se svega, pa i viška. Kad spominjem višak, pa eto i cipiva imamo viška. Valdak će se i to jednom prominit, pa da sve bratski podilimo, a ne samo probleme.