Faljen Bog svitu moj lipi i čestiti! Danas je Dušni dan, spomen dan za sve virne mrtve. U tradiciji je u te dane obilazit groblja, paliti sviće i prisjećat se svojih najdražih koji više nisu međ nama. Prilika je to i susrest na groblju naše drage prijatelje koji su odselili u druga mista, a vih dana obilaze posljednja počivališta svoji pokojni na mjesnom groblju. Kako je to vrime došlo da se jedino srećemo i družimo po grobljima, moždak i po svatova, al mešćim više po grobljima. Šta je, tu je, kazo bi naš svit. Jučer je bio blagdan Svi sveti, blagdan je to koji nas podsjeća na sve svece, ali i na ne koji nisu proglašeni svetima, i nisu se našli u kalendaru, a podnili su veliku žrtvu i činili dobra dila prema Bogu i bližnjima. E sad vidite lipi moji da se isplati bit čestit i pošten. Pripoznaju to ljudi, a što je najbitnije naj koji sudi. Kaže mi moja bolja pola, ma o ćem ti pišeš, da nebi ti možda bijo svetac?

Eto nama i miseca studenog, sama rič kazuje kako bi trebalo bit vrime, a mi još odamo u kratki gaća. Nije svitu da sam ja željan zime, al eto, poželio sam friški čvaraka i krvavice, što znači da trebaju krenit svinjokolje. Ne mož na vu vrućinu klat, jer neće valjat, moglo bi meso završit svud samo ne u pušnici. Kako stvari stoje mogle bi svinjokolje bit u siječnju il veljači. Ne znam kako vi, al ja jedva čekam da va godina prođe, ne ponovila se više nikad. Pa znatel vi šta znači sa ženom bit danima u kući. Sve i da neš moraš dobit polom i onako oslabiti živaca, a nesmiš pisnit. Srećom nošamo maske pa žene ne vide kad mumljamo u sebi, jer inače bi bilo pojt pravit novo zubalo. Kažu žene da smo mi muški ko pitlovani, ujtru rano se dignemo i kukurićemo, a slabo skaćemo, jer kad se kokoši probude nastane tajac, ljubav je ljubav, ne poznaje granice, ni sa ženom, a bogemi ni u politici. Vaj put neću o plitici, jer politike nam je priko glave. Puno je nama toga priko glave jer uvik po našoj glavi, srećom pa sam malo tvrdoglav.

Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!