Ne znaš kad je lipša va naša Slavonija, il u proljeće, ljeto, jesen il zimu kad oranice prikrije bilo more, kad nam sela i gradovi zamire mirisom zrelog rasta i povišani kulinova, kobasica i slaninice. To je Slavonija uvik lipa, mirisava i okićena, uvik i vazda u našim srcima, tako je bilo tako će i bit, jer tu su nam naše uspomene tkane i izatkane. Nješta me svitu ošinili njeki osjećaji, njeka sjeta, jer duša me zaboli kad vidim ista ta sela kako propadaje, kako nema ko tu našu zemlju obrađivat. Pitam se vaki tumast zašto je to tako? Danas đecu uče njekim drugim stvarima, gospodskim. Kad sam ja bio dite kodak ni bio taj, kako ga zovu, pubertet. Danas za sve dičije nestašluke okrivljuju taj pubertet, a kad sam ja bio dite za mene su repne vile bile smirenje. Danas raspravljaju šta je muško, a šta žemsko, neblakati doklem smo došli. Jednom je moja mama kazala dadi da sam ošo u pubertet kad ju je pito di sam, a on skreše, dobit će on svoje, ja sam ga poslo u štalu. Njekad su se roditelji poštivali i ako nije mogo projt dan a da ne dobiješ bubotaka. Danas, e probaj danas dite ćušit, oma se laća plavog telefona. Imo sam i ja plavo, al gujicu. Ne znam šta se dešava, svi su nješta nadrndani ko mlade udovice, svi se otresaju i natresaju. Znam da je teško i vrime je tako kako jest, ja bi kazo po boginoj volji, al moramo malo bit veseliji i orniji, a ne mrštit se jedni na druge. Znam da je teško živit, barem nama njekima, a taki nas je većina u Lipoj našoj, rad tog se i pokrkam sa snašom, uvik primjeti kad joj podvadim šlajbog, a kad ja glomnem par mali u birtiji nije me ni briga što ona čanti. Spominju se razne bolesti, al mešćim smo najbolesniji u glavu, barem znam za sebe, a svim takima priporućam pojaćanu dozu rakije, namastitog kruva i bilog luka, rasola i kaku lipu pismu. To je terapija koja nam svima triba, inače smo ošli k vragu. Zato dok je vrime poslušajte vi tumastog Ivu i kiku na vršiku, ja bi to kazo vako: “Šta da radim kad moram da vadim, iz đepa maramicu, kad imam kijavicu, pjevam pjesme dok me njeko ne tresne, a kad tresne ja opet pjevam pjesme!”

Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!