Sve vas lipo pozdravljam lipi moji! Ne znam kako ste vi, al znam da ja baš i nisam dovaren i da furtom štundiram kako se rišit ve bolje. Mislio sam više ne divanit o tom, al vidim da nema cjepiva dok mi slavonci ne zasućemo rukave. Mi slavonci po svoji sela imamo dosta “imunološki zavoda” il možemo kazat labaratorija. Je, dobro ste pročitali. Upravo vi dana ti naši labaratoriji rade cjepivo protiv vraže korone. Tako da smo i mi u utrki za proizvodnju cjepiva krenili na vrime, tijo sam kazat da nismo nikad ni pristajali s tom proizvodnjom. Jedino zna bit problem kad mraz ošine glavnu sirovinu, a to je šljiva. Fala Bogu, ve godine je rodila. Zove me njeki dan Tramp i pita: Iva, oćel te vi to i nama prodat? Ništa od prodaje, kazujem ja njemu, jer ne znam oćel bit dosta i za naše potrebe.

 Svitu moj, zbiljam je va naša Slavonija bogata i lipa, a svit pametan, ma nema je na cilom svitu. Miris šljiva iz kaca vi dana na sve strane po naši sokaka, čuke se sa mačkama naganjaju po avliji, a na nebu izišo dupli misec, barem se nama tako čini od ve naše friške rakije, tijo sam kazat cjepiva. Mi posidali oko kazana, pijuckamo i meraćimo snaše, koje kobajage nješta rade po bašći, ma prkaje nam, a mi zanimili. Muški svit mora šutit, jer miris rakije se ositi do Zagreba, a vi se morate pravit kodak vas i nema, a snaše vole malo i šefovat. Dragi moji kameradi s koronom i brez korone, treba se malo opušćat, da se ne brinete što imate malo kuna, sad će Vinkovačke jeseni ve godine trajat samo tri dana, a to ni dobro, doduše meni su jeseni svaki drugi, ćim čujem tamburu ja oma zapivam i zaigram, kodak sam pošandrco. Bilo kako bilo, važno je da smo mi slavonci postali važan čimbenik u svitskom poretku i da će nas sad svi poštivat. Svi nam poručuju da budemo odgovorni, pa sad ja vas pitam, kad mi nismo bili odgovorni? E da, njeki kukaje na maske, ma ima tu i dobri strana, kad se nažvajzam, žena ne zna jel sam to ja il komšija.

Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!