Faljen Bog lipi moji, ma vraga skitam, ja ne skitam dok ženu ne pitam, a kad pitam onda ričem ko mladi jelen. Pitate se zašto? Zato što mi žena šiju zavrne oko glavuše. Sad vidite kako mi je lipo u braku, dabogda i vama bilo. Šalim se, svima nam je lipo. Uuu što znam slagat. Naš je to križ na koji smo pristali prid oltarom, kako mi Bogo ni mogo jednu zašljačit kad sam pristo. Šta je tu je, kaže stari svit, prvi sto godina je najteže, a potljam se lakše dija. Mislim, ko priživi taj će divanit kako je bilo, a neblakami, imat će šta divanit. Pitam se vaki tumast kud ide svit, sve se priokrenilo naopako, kodak je i naj gore digo ruke od nas, mešćim je i on na godišnjem, pa nit nas vidi nit čuje, a svit samo luduje. Ope će njeko pitat šta je Iva, šta te sad ošinilo. Ošine me svaki dan kad otvorim ve naše novine. Prvo što mož pročitat koliko je mladi poginilo na drumova, a lipo sam im kazo, nekate lokat u glavušu, već u gujicu, ne sidajte za kajase, tijo sam kazat za volan kad ste se rakije nadrukali, boljem prilezite pod rastić dok vam se malo ne razbistri. Moždak je najbolje da nazovete dadu da dođe po vas, a to je malo teže, jer možda je i dado nakresan od sekirancije. Neblakati, kom ćemo ostavit vu slavonsku lipotu. Zato mladi nekate kazat ta pusti Ivu, uvik on nješta baljezga. Neznate kako je lip vaj život, izgubit glavu radi litre rakije ne isplati se. Ugledajte se na mene, dobro, znam se i ja nadrukat, al ondak prilegnem digod u štagalj, ne sidam iza dorata, jer brzo bi završio u kanalu. Kaže mi kamerad Roka iz Otoka, Iva, opet sjetuješ taj mladi svit. Sjetujem Roka i sjetovat ću uvik. Divanim vi dana sa seljacima, malo im se razvedrilo, kažu, uljana repica nikad ni bolje rodila, jedino se Roka žali da ni imo prinose. Kako će imat kad je usijo repicu u desetak kalenica na penđeru, taj kripoštol nebi ništa radio, a da mu je nješta pridat. Pridala ga Reza komunalcu dabogda.

Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!