Faljen Bog lipi moji! Sidim i gruntam o ćem pisat, tolko je tema da ne znam odaklem počet. Fala Bogu, poklade su prošle pa se možemo vrnit svakodnevnim zamudrakama. Stupila je korizma, pa sad iskijamo sve no što smo zaradili do korizme. Tolkom smo toga nagumali na sebe da bi nam trebalo da korizma traje sto dana kako bi nadošli. Provirim kroz penđer, nigdi žive duše, digod koji migrant, mačor i pulin. Pitam se vaki tumast, dije svit? Svi posidali uz tv škatulju i glede kako je stanje sa koronom, ko je kog krknio, kolkom je ko drpio, mladi s mobitelima u šakama ne poznaju ni mamu i dadu. Svako u svom ćošku. Polako mi iđu na živce s tim virusom, neblakati kodak je smak svita. Niko s nikim ne divani, kupuju maske, a poklade prošle. Njeko je otisnio virus kako bi svit pare trošio, sve je u parama. Iljadu put sam kazo da smo mi Slavonci imuni na take boleštine. Dnevno po litrenke rakijice i to je to. Neće ondak ni muva na tebe, a ne kojekaki virus. Ako budem moro u karantenu ondak nek to bude podrum sa rakijom i nim suvim. Što se mora ni teško. Nas sjerotinju neće taj virus, jer nemamo para da iđemo u Kinu i da se vožamo kojekakim lađama, kako se strukovnjački kaže kruzerima. Kazo sam ja da njekad ni loše bit gologuzija. Vrime je korizme, nema posla po njiva, al jok, niko s nikim. Kako je bilo lipo kad se skupi ekipa. Nek se svit skuplja, makar se i pokrkali. Naša sela njekad su živila po starim običajima i nepisanim zakonima. Još malo nećemo imat ni sela, doduše, ostat će sela, al pusta. Za to je kriv virus koji se zove lopovluk. Lipo je to vrime bilo. Divojke nestrpljivo čekaju večer, pa proviruju na drum, dogovaraju se za večernji divan, na kojoj klupčici da se sastanu. Ni bilo disko klubova, to je bio ljubavni život, na sokaku, pod drvetom, na livadama, na klupčicama i asurama, pod orasom, dudom i lipom, ondak je bilo opa cupa i ni bilo virusa. Vrnimo se prirodi i ne igrajmo se Boge, jer otić ćemo kvragu.

Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!