Gledim vi dana po teveu i cajtungu i ne mogu virovat da se njeko sitio i naše Slavonije, ajd fala Bogu. Neko se sitio da bi i mi mogli ugostit strankinje i uzet koju kunicu od turizma. Ja ću kazat, pa kom smetalo il ne smetalo, naša Slavonija je po blagodatima najbogatije podnevlje Rvatske po ilu i piću. Kad naši Dalmatinci mogu prodavat ladovinu, možemo i mi nješta prodat. Samo mi Slavonci polak podilimo, al taki smo. Eto, samo ću spomenit naš kulin, a Baranjci se mogu pofalit sa babuškama. Od niza jela i špecijaliteta moram spomenit i šunku, slaninu, čvarke, a sve lipo zalit ladnom rakijicom. A volimo mi i pečenog mesa, il kako su naši stari znali kazat jedžek, uf, još kad se lipo osuši u ođaku. U davna vrimena u šokačkim mistima kuvalo se u zemljanim posudama. Eto baš njeki dan na vašaru u Babinoj Gredi sam svojoj boljoj poli kupio jednu zemljanu posudu i dobio sam oma njom po tintari. Štundiram ja vaki tumast i dokučim da turiste u Slavoniju treba dovodit kad se radi po njiva, a nikako u vrime svinjokolja. Kad se lipo umore, ondak će više i potrošit. Sad me sekira što drmatori spominju svinjsku kugu, bit će klat na tavanu. Barem da bude dosta masti i slanine, ondak neće bit nikaki problema. Skontali ste vi šta sam tijo kazat kad sam spomenio kad treba dovest turiste, po seljački bi kazali, treba ih zvat u mobu. Samo problem je danas skupit mobu, praviš dite pa neće niko u mobu, a di za kaki drugi poso. Pijem njeki dan sa jednom snašom kavu, uf kako ju je lipo zasladila cukerinom, i divanimo o njekim problemima. Kazuje ona meni, znaš Iva, od ve naše Slavonije je i Bogo digo ruke. E ako je Bogo digo ruke, što sumljam, znam ko nije, a to su naši kandidati za prezitenta Lipe naše. Oni će nas sad svi voljet. Ma to će bit ljubav da te Bog sačuva. Nego lipi moji, danas sam nješta u žurbi, moram krenit selom pokupit ušur od kazana za pečenje rakije, boljem i ja da im dođem u avliju, nego poreznici..