Eto lipi moji đeca su nam prošli ponediljak krenila u školu, njeki u prvi razred, njima ćestitamo. Moram nješta kazat. Vi dana se svud širom divani šta đeca moraje učit u školi. Svako vuče na svoju stranu i kolkom vidim đecu su zbunili. Ma lipi moji, đeca moraju znat odaklem potiću, to moraje prvo znat. Kažu “Škola za život”, e to ni meni ni jasno. Jasna mi je jedna stvar, a to je da moraje znat za svoju široku ravan, vu lipu nepreglednu, žarkim suncem ugrijanu Slavoniju, moraje znat šta su dukati, zlatara, šta je razigrano Šokačko kolo, šta je tambura i pisma Slavonska, šta sve rađa sve va naša crnica. Neblakati, sve im drugo trpaje u njiove male glavice, a ondak ih vode u zoološki vrt da vide kako izgleda krava, konj, svinja, kokoš itd. Moraje znat da je va naša Slavonija, a i cila lipa naša, stvorena zafaljujuć našim braniteljima. Zašto to divanim, zato da đeca znaje ko su i što su. Danas đecu prvo uče koješta drugo. S druge strane sve vo divanim jer ositim da nam opet prite koje kake cigulajke koje je njekad pušto radio Šabac. Ondak se ne moramo čudit kad nam đeca ne znaje ko su Šima, Štef Vera, Dukati, Šokci, Lole i mnogi, mnogi drugi. Da ne bude tako ja bi đeci uveo predmet “Iza ćoška”, e svašta bi naučili. Puno toga je nestalo u našoj Slavoniji, al i u ciloj Lipoj našoj. Nješta je nestalo globalnom modernizacijom življenja, al na žalost puno toga i našom krivicom. Ne budelmo đeci divanili o našim lipotama, nestat će i vo običaja štoj ostalo. Trebaje đeca znat i di je Amerika, Tunguzija i ostale zemlje, al o svojoj moraje prvo učit. Imam otisak da njeki to namjerno rade i vračaje nam jugonostalgiju na mala vrata, a sa njima i koje kake sisate i guzate pevaljke. I ko ji najviše gledi, upravo mladi, jer drugo im ne nudimo. Zato lipi moji trgnimo se dok je vrime, pogotovom ni koji odlučuju šta će nam đeca učit u školi.

Sve Vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!