Krenimo redom, iako sam ja napravit priko reda, nema veze. U voj svojoj današnjoj čitabi oću usporedit stanje u Lipoj našoj sa svatovima. Samo što u svatovima svi pivaju, a u Lipoj našoj samo njeki. Svi znate lipi moji da u svatova glavnu rič vodi čajo, komanduje, raspoređuje, pa ako njeko i ne sluša opiči ga čulom po tintari, tako da vom oma prisjedne što je pravio nered. Jednom ričju, čajo vodi računa da sve bude u redu. Sekira mene lipi moji kad će nastat reda u Lipoj našoj. Duša i srce me bole kad čitam kolkom dnevno mladi ođe trbuvom za kruvom, napušćaju Lipu našu. Sad sam se sitio jedne lipe pisme kojoj naslov glasi vako: “Di se skrila Slavonija”. To se pitam i ja. Skrila se od stida i reve za svojom čeljadi, vridnim ljudima, koji je napuštaje. Rad ponosa to ne pokazuje, eto zašto se skrila. Pa prokinio bi i uzduž i popriko kad čujem da je njeko gladan u našoj Slavoniji, raniteljici svih Rvata, a jest. Sad se pitam ko je za to kriv, dal čajo il kumovi? Izgleda da čaju niko ne sluša, a kumovi slabo prikazuju. Za koju godinu po našoj Slavoniji nećemo moć čut imena koštom su Iva, Josa, Mata, Marija več njeka druga: John, Jozef, Mateus, Merlin i ko zna kaka sve ne. Njekad sam spominjo da će se kulin pravit od klokana, krokodila, žirafa, pa su kazali de pusti Ivu, trabunja. E pa sad nek njeko kaže da trabunjam. Lako je za no što Iva trabunja, poslušajte šta drugi trabunjaju, jer od mog trabunjanja vas neće ništa bolit, a od nog drugog i glava i trbu. Zato lipi moji, tužni su vi svatovi, čajo slabo poduzima komandu da sve krene po zakonu, a kumovi, koji trebaju pomagat, gumaju sebi. Tako su kazali da će dat iljadu eura po napravitom ditetu, pa zar upinjanje o stranicu kreveta vridi samo iljadu eura. Ne treba to nama, treba nam naša korica slavonskog kruva, malo masti, treba nam naša zemlja crnica, naše crkve, treba nam samo da nas pripoznaju za no šta radimo, za to treba ljubavi, a Slavonac je ima u izobilju prema svojoj rodnoj grudi, prema svojoj domovini.