Još jednom smo pokazali kolko je srce u Rvata pomogavši maloj Mili koja je otišla na ličenje u Ameriku, zafaljujuć vama koji ste pomogli i od svoji usta otkinili. To nebi trebalo bit tako, jer trebali bi svi živit od svog rada i truda. Ima li išta lipše na vom svitu nego li je naša Slavonija međ Dravom, Savom i Dunavom. Plodna ravnica, bogata oranicama, pašnjacima i šumama. Sve sam lipo nabrojo, a di smo mi, žitelji ve lipote. Njeki će kazat u ćošku. Došli smo dotle da nam i zdrava đeca napuštaju ognjišta i odlaze trbuvom za kruvom, pored volko kruva koje rađa va ravnica. Ko je tu lud? Jedino mogu sam sebe pitat, pored kruva i prove su njeki željni. Zaboli me herc kad pomislim na tako nješta. “Kardiolozi” koji drmaje s nama ne haju za ponosni šokački herc. Uvik smo bili deveta rupa na svirali, izgleda da ćemo i ostat. Nesmiš ni kazat da ti je loše. Njeki dan sam mislio da smijem lanit barem svojoj poli. Eto ja sam njoj kazo da je ona meni deveta rupa na svirali, a dobio sam jako brzo odgovor. Kazala mi je da sam ja njoj deveto sviralo na rupi. Čitam u Glasu Slavonije kako njeki investitor, mislim da se tako kaže, želi kupit naše zemlje. Kad sam to čuo kad me nije šlog opičio. Pa zar pored naši vridni seljaka nama treba dojt neko drugi zemlju obrađivat. Molim sve ne koji tako razmišljaje da se ostave ćorava posla, jer Slavonac za svoju zemlju koju nosi u srcu i pod noktom, život daje. Ne treba nam puno, al dosta nam je i tutora, dosta nam je koji samo dođu i ođu. Gledim njeki dan, bisan ko vrabac, njeku anketu u jednom našem gradu. Pitali su i dal vole kulin. Od nji deset, devet je kazalo da voli, a mislim da je i vaj deseti slago. Sad sam se sitio kako sam jednom došo kod Štefa u goste, sili nješta poitkat, pita me Štef, Iva, jel se vi ne molite prije jela? A šta ćemo se molit kad naše žene i mame dobro kuvaju. Znaje i one njekad malo zafrknit situaciju. Zato molimo za malu Milu! Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!