Vi dana svi divane o Uljaniku i kolkom je ko marnio, to više i nije vist u Lipoj našoj. Ja ću još malo probat potaknit mlade da prave đecu, jer ako ne možemo pravit brodove, treba pravit đecu. Zašto u našoj Slavoniji ima puno neženja, a bogemi i neudavača? Dva su problema tode. Prvi je taj što neće imat ko obrađivat vu našu plodnu ravnicu, a drugi je problem što se snaše znaje uspalit ko masna traljica. Sad znam zašto moj kamerad Mata drži amper vode kraj kreveta na kojem spava sa svojom Rezom. Ima ni koji zbog svoje snaše završe i u bolnici. Tako je snaš Mara poslala svog Pavu na tavan da donese suvi šljiva, a ne afrički. Popeo se on, a ona mu izmakla ljestve. On naki smotan počeo vikat mamu. Mamo, kako ću se skinit? Svali se sine, valjdak misleć da je na snaši? Svalio se Pava i polomio ko vrag... Ima ni koji odlaze trbuvom za kruvom, al i ni koji zbog trbuva uteknu. E da je taki više, ne bi danas brigu brinili ko će radit na voj našoj zemlji. Kažu, muškima treba stimulacije. Kake stimulacije pitam se ja? Problem je što danas momci njekako više vole sisat sajtluk rakije, nego zaganjat divojke. Prije su momci nosili debele dvogaće sa svitnjakom, pa ni bilo lako doć do njeki stvari. Njeki dan slušam bećarac: “Mala moja ti mi dobra budi, kad ne pitam ti me ponudi”! Mislim da ni od toga nutkanja nema ništa. Zato priporučam, ko i uvik, zdravu preranu: slaninu, čvaraka, kulina, kobasice, bilog luka i bilog kruva, e ondak moždak i bude kakog posla. Njekad su se mladi pritiskali uz tarabicu, u štaglju, na plastu sina, pa je i bilo đece. Danas svi side uz nu škatulju, kompijuter, neće ta kanta rodit. Kaže mi jedan momak, znaš bać Iva i snaše su danas problem. Postale su lukave ribe, drmaju plovak, a neće da zagrizu. Nadam se da će ve godine, nakon korizme, bit jako puno svatova i da će se va situacija popravit. Isto tako puno se svita rastaje. Zato vas Iva sjetuje, lipo se poštivajte, a ne čuškat jedno drugo. Nekate se mlatit, milkite se, pa moždak od tog milkenja i ispadne štagod, mislim nakon devet miseci.