Svitu moj, prođoše i poklade, eto nas u korizmi, sad se valja nečeg odreć. Ja sam napravio veliku žrtvu, odreko sam se graška, neznam kako ću brez njega. Ćim je crkveno zvono na pokladni utorak najavilo početak korizme, oma sam zarevo zbog graška. Moro sam se utješit sa dva metra kulinove seke da bi zaustavio suze. Jer sa sridom je došla pepelnica i post, a ja se ko krštenjak toga i držim. Divaneć sa starijima o korizmi i običajima čuo sam svašta. Kažu oni da se za do prid drugi svjetski rat strogo postilo, samo što je naš svit pod “post” smatro samo nemrs, tako da su se znali naudarat šaranaca, babuški, crvenperki i karasa. Pojedeš sepet take ribe i kažeš postiš. Brusa svitu, tako bi ja postio svaki drugi dan. Kažu da su se jela jela brez škramice masti, muški će kadgod i primrsit, a ženskinje nikad. Auu što su čestite, koštom sam i sam. Kažu da se kod nas najviše jelo žitno brašno, pravila se prova od kukuruznog brašna, ajd danas daj ditetu provu, oma će te provest na itnu kad te žvajzne po labrta sa njom. Tako je vrime, šta se može. E ondak, divane stari, pravile su se raznorazne pite, oš slatke, oš kisele, masnice, kiflice, kolači sa salikadom, ajd to se i može poitkat, samo kad bi imo ko napravit. Mi muški neznamo, snaše nemaje vrimena i boje se da nebi sradali nokti. Valdak će se i to jednom prominit. Baš i nisam ljubitelj te suve rane, više volim nako čorbasto koštom je riblja čorba, što bi naš svit kazo, fiš – paprikaš. Ma milina, a postiš. Neki dan sam itko njeku rasol čorbu, moram vam kazat da je dobra za mamurluk, mislim kad te priko noći boli glava od promine vrimena, a nedaj bože od pijanske, jer u korizmi nema svatova i veselja. U to vrime tamburaši su na godišnjem odmoru. Sad se nediljom ne iđe u crkvu gologlav, cure ne ukrašavaje pletenice, jer nemaje ni kike na glavi, a kamoli pletenice pravit. Danas imamo i ćelavi snaša, a proće i va korizma, a ondak valja sve nadoknadit. Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!