Sve vas lipo pozdravljam na vaši šorova, pogotovom ne koji su se vrnili svome domu za blagdane i prisjećaju se mladosti, ne koji su se vrnili na svoju ravnicu punu radosti i Božje blagosti. Imam običaj kazat Nek se veseli, nek se piva sve vas voli vaš bać Iva! Dok se zagrćemo toplim maramama i šalovima, dok se sa boljom polom tiskamo u krevetu trljajuć trbu o trbu, nekate zaboravit ne koji se nemaji čim ogrnit. U vrime blagdana i crkve su nam punije, vrime je zornica. Nekate ić u crkvu da bi bili viđeni, nego povedite računa o potrebitima. Prosinac je misec priprave, adventskog posta, molitve, vrime nade i radosti. Dal se njekad pitate dal je nama svima tako, il ima ni koji nemaju ni za masni kru? Nekate mislit samo na svoju gujicu, obrnimo se oko sebe i vidit ćemo da ima puno ni kojima treba korica kruva. Drugo što vam oću kazat je da ne gruvačite iz raznog oružja, jer to nije proslava Božića, a gruvanja je bilo dosta. Ni koji žele gruvat nek ubace tako štagod mami i dadi u spavaću. Još dvi nedilje i eto nam Božića i Nove godine. Kako smo živili i priživilu vu staru mogli bi divanit danima. Sve vo divanim zato što je njekima slađe tuđe nego naše. Ko mi može kazat da je stranjski švargl bolji od našeg, da je uvozno pile bolje od nog snaš Mare, il da je ljuta paprika od njekog Pište iz Horgošvara bolja od baranjske? Bolji su nam i tuđi glazbenici od naši tamburaša. Pitam se zašto nam naše ne paše, a tuđi nas oderu da nam potljam svirke još dva miseca zuji u glavi, a tako nam i treba. Pored svog blaga kojeg imamo u našoj Slavoniji, Baranji i Srijemu mi iđemo tražit tuđe. Vrime je da vodimo računa o našoj tradiciji i običajima o pravom življenju vjere, vjere naši otaca i didakova. Kad se tako živilo, nismo imali vaki problema. Još stignemo ispravit no što smo uprskali. Zato lipi moji, čitajte naš cajtung i u idućoj godini, jer on drži do svoji ljudi, običaja i tradicije. Ajd živili! Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje !