Još se nije uvatilo inje po granama tako da zima još nije pokazala zube i prikrila ravnicu, pristali su poslovi na njiva i život se polako vraća po kuća, tako da bi se moglo štagod poradit po pitanju demografske promjene, jer vi dana se puno divani o tome. Samo moglo bi biti ćorak jer muški su po birtija. Nisu ni žene bezposlene, vezak vezu, al najviše jezikom. Bilo bi lipo da zbiljam promislimo o vom problemu. Ondak će bit svi veseliji. Imal išta lipše nego kad sa svojom snašom prilegneš uz pucketanje panja na ognjištu, malo prodivaniš sa snašom uz tikvicu rakijice. To je moj recepis da bi imali više đece. Danas o tom slušamo samo od naši baka i didaka. Lipe su to priče, pune ljubavi jedno prema drugom. Kad o vom divanim uvati me stra, šta ćemo, kako ćemo? Njeko će kazat Iva opet misli na svoju gujicu. Nije, ako sam vam do recepis za promjenu demografske slike ondak moram kazat kako priranit tu đecu. Zato sam se nasekiro. Divanim njeki dan sa Zvonom, on je naj žemski doktor, kaže, znaš Iva, zbiljam je sve manje snaša u blaženom stanju. Drmatori o tom ne divane, nego od nas muški prave nesposobne mačkove. Sad oni sposobni, a mi nesposobni. Uvik mi za sve krivi, a nikad oni. Kad mi štagod lanemo, a lanemo da nam jezik ne zakržlja, kažu da divanimo neutemeljeno. Njima je nješta drugo zakržljalo, a mi svoj poso radimo temeljito i pošteno. Sad sam se sitio jedne divane. Ošo Stipa na vašar u Babinu gredu i namo sreo drljopana Matu. Bili su dosta slični, mislim po izgledu, a neblakami i po cugu. Pita Stipa Matu: De mi kaži jel tvoja mama kod mog dade brala kukuruze? Nije, već je tvoj dado kod moje mame zabijo kolce za paradajz. Sad znaš zašto smo slični. Eto kako je njekad znalo bit. Njekad si mogo brata il sestru srest digod na vašaru. Svi su se poštivali, nije se plaćala njaka alimentacija, a ni bilo ni demografski problema. Danas kad se sve vrti oko para, neblakami nema ni đece. Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!