Vi dana sindikati spominju kojekake košarice, bila vaka, bila naka. Ja se ko dite sićam da se košara nosila na njivu kad je radila moba, a u njoj svašta lipoga. Slanine, kulina, kobasice kruva iz vanjske peći, luka, čvaraka masti, ladne rakije i bunarske vode. Danas nit ima mobe, nit ima košara, a i da ima bilo bi kojekaki salama, konzervi, jogurta... Na žalost nema više mobi, svit se otuđio, niko nikom više nebi pomogo. Danas kad bi njekog zvo u mobu da ti pomogne napravit dite, ni to nebi mogo. Zbiljam smo ošli u auzvinkl. Eto šta je život. Proleti isprid nosa kodak sanjaš da si njekad bio dite, trko po prašini, da si njekad bio momak kojem ništa nije bilo teško. Komad masnog kruva i trk na sokak. Danas dite stane u prašinu bosom nogom i oma alergije. Nije bilo tolko briga, a danas nas te brige koštaju i života. Nesmim ni pomislit kolko mladog svita umire danas rad kojekaki boleština. E moj svitu, danas nam je jedino obećana sreća karaševo, do nje ćemo svi stić. Zato ne žurite nikud, ne tražite nad pogačom kruva, ne iziskujte puno, osim zdravlja i neće bit problema. Al kako ostat ravnodušan kad pročitam da su izmislili posebnu vrstu svinja koje jedu jednom u misec dana. Ko je tu lud? Zato nam i jest tako. Dido stari je zno kazat ne diraj u prirodu da nam ne prisjedne, vrnit će nam duplo. Nego vrnit ću se ja još malo na nu Istambulsku konvenciju. Ne znam šta smo s njom dobili? Znam da smo se mi Šokci toga uvik držali. Eto uvik smo bili papučari, al i snaše su nas dvorile, pogotovom kad se nakrešeš pa ti stavi lavor pod glavu. Nijel to poštivanje? To se zove ljubav. Ne treba njemu lavor zbog rakije, već va promina vremena nas ubi.

Je da mu koji put spomene i mamu i dadu, al to je tepanje. Vi dana se divani o Agrokoru. Izgleda da ću ja to morat priuzet na sebe, ako ništa drugo barem ćemo napunit košarice. Kad spominjem punjenje, kod nas u Slavoniji se najviše pune koferi. Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!