Pozdravljam naše vridne snaše koje kuvaje po svatova i kirbaja, i razni drugi prigoda. Ko kast ćemo za praznik rada, koji je sutra, a mnogima je to svaki dan, jer nemaje šta i di drugo radit. Javni bilježnici imaje pune ruke posla, a kad nam oni zakuvaje, tanko kakimo. Drmatori se uvate kakog rastića il duda dije debela ladovina, ladne rakijice i furtom pametuju kako bi šta trebalo rišit, mislim na tekuću problematiku, kako drugi rade svoj poso, pa se desi blokada. Blokiro sam ja lipi moji u glavuši, a i u šlajboku. Mene vakog tumastog brine što će smak svita. Neblakati ja neznam šta misle vi naši drmatori, kazali su da će nam bit bolje, mešćim su mislili na nom svitu. Kazo sam ja lipi moji, nekate bogu vriđat, trebat će on nama. Kad bi njeko tio slušat Ivu, bilo bi drugačije. Ni kokoši u avliji me ne slušaje. Pridlažem vam da mene pošaljete ko delegata u Europsku uniju, da dokrajčim vo što još valja u Lipoj našoj. Baš sam vi dana bio u Zagrebu na pristavljanju naše Slavonije, no je gospoda. Kaže mi jedan Zagorac, znaš japek Iva, mislim se ja u sebi, dada ti je japek, nije za vas Slavonce da iđete u politiku, to je za nas Zagorce, mi smo pametan svit, vi Slavonci ste tupavi. Pa da, Slavoncima samo motika. U što ste načitani, sve sami dudeki, jedino su im regice zgodne i lipe. Ako me čuje moja regica, mogo bi postat presvetli, tijo sam kazat, mogla bi mi glavuša zasvitlit il nedaj bože da mi kaka svića zasvitli iznad glavuše i zasviraju rajske trube. Nekako je lipše kad tamburaši zapivaju, oma sam veseliji. Bilo kako bilo nji ne sekira ništa, ladni su ko naj njiov kiseliš, mislio sam na njiovo vino. Kad se toga naudaraje, zuje ko bumbari. Ništa brez naše Slavonije. Zato se nadam da će idući godina svi slavit praznik rada, a dotlem, ko živ, ko mrtav.

Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!