Pita me vi dana jedan zglomotan, kako ćemo dalje i ko će zemlju radit? Kazuje, vidiš da nema đece. E pa sad ja pitam vas, ko je tu krivac? Nama je postalo sve problem, pa čak i đecu pravit. Zato oma na poso, nekate zabušavat i bit linci. Sitio sam se jednog starog bećarca, a iđe vako: “Dođi diko, ljubi me u mraku, đeca se ne prave samo u braku”. Vo mi se sviđa, jer koštom sam kazo, treba nam što više đece. Izgleda da vake stvari samo sanjamo. Neko jutro sam se probudio, mokar, kodak me njeko zalijo amperom vode. Sanjo sam snaše u šokačkom bikiniju, eto zašto smo linci. Danas je teško znat ko je snaša, jer i muški puštaju kiku, tako da odostrag ne mož znat šta je muško, a šta žensko. Tako sam jednom odostrag ošecovo da je snaša, a kad sam pogledio s fronta - kad ono muško. Čuo sam da se take stvari spominju i u Istanbulskoj konvenciji, al ja ne gledim te turske serije, pa ne znam o čem se tu radi. Kad sam vidio to muško, tolkom sam se šokiro da sam beciklom ošinio ravno u banderu. Kaže mi moja bolja pola, tako i treba kad glediš za tuđim snašama. E barem da je bila snaša! Tako vam je to u životu. Kad se radi o tamburi, pivanju masni i polumasni bećaraca, potegnit iz sajtluka, naitkat se kulina i slanine, e tu smo vridni. Kratak je život na vom svitu, a potomaka jako malo. Zato na poso svitu moj. Eto kast ćemo, Dalmatinci već razmišljaju o ovoj turističkoj sezoni, kako će im doć strankinje. Pitam se ja ko će nama doć u našu lipu Slavoniju? Kad bi strankinje i došle, bile bi izbodene, al samo od komaraca. Mi Slavonci kodak smo se na Bogu bacali kamenjem. Dalmatincima d'o more, a nama Savu, Dunav i Dravu, a i komarce. Jesem ti ja taku sreću. Jedan naš Šokac nedavno došo na urlaub doma nakon godinu dana, njeko dite puza po kući, pita on svoju snašu, čije je to dite? Kaže ona njemu: Da si bio kod kuće, bilo bi tvoje!. Eto ipak nisu baš svi linci. Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!