Pozdravljam naše vridne snaše koje kuvaje po svatova i kirbaja, i razni drugi prigoda. Ko kast ćemo za praznik rada, koji samo što ni, a mnogima je to svaki dan, jer nemaje šta i di radit, al ne svojom krivicom. Naši drmatori imaje pune ruke posla, a kad nam oni zakuvaje, tanko kakimo. Drmatori se uvate kakog rastića il duda dije debela ladovina, ladne rakijice i furtom pametuju kako bi šta trebalo rišit, mislim na tekuću problematiku, kako drugi rade svoj poso, pa se desi Agrokor. Kad se tude nađe kaka nedovarena snaša, bogemi bude i fofuriti po labrta, koja je sita njiove divane. Zato ja šutim i dobar sam s njima, mislim sa snašama, malo im mašem ispod suknje da im olakšam muke.

Nego ostavimo mi naše vridne snaše nek one rade svoj poso, mene vakog tumastog više brine što će smak svita. Neblakati ja neznam šta misle vi naši drmatori, kazali su da će nam bit bolje, mešćim su mislili na nom svitu. Pridlažem vam da mene pošaljete ko šokačkog delegata u Sabor da vas namo pristavljam, eto, mogo bi namo bit ministrant. Kaže mi moja bolja pola, e moj Iva, brzo bi ti posto ko i oni sa svojim zamudrakama, na guicu bi prolajala. Baš sam vi dana bio u Zagorju na pristavljanju naše Slavonije, no je gospoda. Kaže mi jedan Zagorac, znaš japek Iva, mislim se ja u sebi, dada ti je japek, nije za vas Šokce da iđete u Sabor, to je za nas Zagorce, mi smo načitan svit, vi Slavonci ste tupavi. U što ste načitani, sve sami dudeki, jedino su im Regice zgodne i lipe. Ako me čuje moja Regica, mogo bi postat Presvetli, tijo sam kazat, mogla bi mi glavuša zasvitlit il nedaj bože da mi kaka svića zasvitli iznad glavuše i zasviraju rajske trube. Bilo kako bilo, nji ne sekra ništa, ladni su ko naj njiov kiseliš, mislio sam na njiovo vino. Kad se toga naudaraje, zuje ko bumbari. Ništa brez naše Slavonije. Zato se nadam da će idući godina svi slavit praznik rada, a dotlem, ko živ, ko mrtav.

Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!